Pi­še: Ni­sad Se­li­mo­vić

Te­ško je i za­mi­sli­ti da film o si­lo­va­nju i o ubis­tvu mo­že bi­ti u bi­lo ka­kvom svom se­gmen­tu ili aspe­ktu, ta­ko po­le­tan, za­ba­van i vi­zu­el­no ras­ko­šan kao što je to slu­čaj sa po­slje­dnjim dje­lom sla­vnog "ekra­ni­za­to­ra" po­pu­lar­nih li­te­rar­nih pre­dlo­ža­ka Pe­te­ra Jac­kso­na.

Svi zna­mo ko je Jac­kson i ka­kve po­ma­ke u pri­ka­zu fan­tas­ti­čnih svje­to­va, umnih slo­že­na­ca je uspio na­pra­vi­ti. Sa­da, kao da mu je do­sa­di­lo sni­ma­ti bi­lo šta kon­ven­ci­onal­no, drznuo se na, bla­go je re­ći, smio po­tez. Ali ni to ni­je do­šlo tek izne­na­da. Na­kon što je 2005. ot­ku­pio pra­va za ekra­ni­za­ci­ju ro­ma­na Ali­ce Se­bold "Lo­vely Bo­nes", "Di­vne kos­ti", in­stant bes­tse­le­ra ko­ji se na prvom mjes­tu lis­te naj­pro­da­va­ni­jih knji­ga New York Ti­me­sa za­držao čak go­di­nu da­na, znao je da će film ko­ji će sni­ma­ti po nje­mu bi­ti sve, sa­mo ne kon­ven­ci­ona­lan.

I ni­je, si­gur­no ne. Ova fan­ta­zij­ska dra­ma go­vo­ri o vrlo lo­šoj stva­ri, druš­tve­noj mal­fun­kci­ji ko­ja od lju­di pra­vi ži­vo­ti­nje. Je­dan od ta­kvih "ne­lju­da" je in­te­li­gen­tni in­ži­njer, obi­čni čo­vjek s na­oča­la­ma iz su­sjed­stva, ko­ji na vrhun­cu svo­jih div­lja­čkih po­ri­va stu­dio­zno is­pla­ni­ra otmi­cu, si­lo­va­nje i ubis­tvo dje­voj­či­ce, ti­nej­džer­ke pod ime­nom Su­sie (Saoir­se Ro­nan).

Mi ra­dnju pra­ti­mo kroz nje­nu mir­nu i sta­lo­že­nu na­ra­ci­ju, ci­je­lim to­kom fil­ma. Ona ži­vi sa ro­di­te­lji­ma (Mark Wah­lberg i Rac­hel Weisz) i ses­trom, sko­ro pa vršnja­ki­njom. Je­dnog da­na, po po­vrat­ku iz ško­le, de­si­će se po­me­nu­ti zli čin.

Od tog tre­nut­ka, film po­pri­ma ne­ke vrlo ču­dne obri­se i ko­no­ta­ci­je. Umjes­to, kao što smo na­vi­kli, da gle­da­mo dra­mu po­ro­di­ce i de­ta­lje is­tra­ge, pa i pa­tnju zli­kov­ca, mi, za­je­dno sa Su­sie, pra­ti­mo njen put kroz ne­što što bi tre­ba­lo bi­ti me­đu­pros­tor izme­đu ze­malj­skog i ži­vo­ta u ra­ju. Oda­tle, ona pro­ma­tra i ko­men­ta­ri­še de­ša­va­nja na Ze­mlji, ne­kad iz­gu­blje­no, a ne­kad sa­svim smi­re­no, sve dok ne pro­na­đe svoj is­tin­ski mir.

Da­ka­ko, "Di­vne kos­ti" iz­gle­da­ju vrlo ču­dno, ali i vi­zu­el­no im­pre­si­vno. Kao ne­ka vrsta utje­he svim žrtva­ma iče­ga, ika­da, Jac­kson je pred na­šim oči­ma uo­bli­čio svi­jet po­sli­je ovog ko­jeg ži­vi­mo ona­ko ka­ko bi u naj­du­bljim sno­vi­ma že­lje­li da iz­gle­da.

Su­sie je, na­ra­vno, u prvi mah izbe­zu­mlje­na i kroz ne­ke uvrnu­te fu­zi­je dva pa­ra­lel­na svi­je­ta ona pa­ti i do­zi­va ro­di­te­lje, ali taj njen no­vi svi­jet joj u is­to vri­je­me pru­ža po­tpo­ru i utje­hu, baš ka­ko bi i tre­ba­lo bi­ti sa bi­lo ki­me ko do­ži­vi ta­ko na­pra­san kraj svog biv­tsvo­va­nja na ovom svi­je­tu.

Mnoš­tvo baj­ko­vi­tih de­ta­lja unio je Jac­kson u film, uklju­ču­ju­ći i fa­mo­znu ru­pu ko­ja gu­ta sve i ko­ja igra po­se­bnu ulo­gu u sa­mom fil­mu. Kroz li­ko­ve ko­ji su na tre­nut­ke ne­ja­sni, ali su ite­ka­ko po­tre­bni ra­dnji, sa­zna­je­mo za po­se­bnu di­men­zi­ju pri­če, onu ko­ja će na­tje­ra­ti či­tav me­ha­ni­zam Jac­kso­no­vog fil­ma i ro­ma­na Se­bol­do­ve da do­bi­je za­is­ta spe­ci­fi­čan i uzvi­šen smi­sao.

Je­di­ni pro­blem sa "Di­vnim kos­ti­ma" je taj što je film pri sa­mom gle­da­nju ipak ma­lo te­žak - i za shva­ti­ti i za gle­da­ti, ali tek ako da­te pros­to­ra se­bi da ra­zmi­sli­te o to­me šta ste gle­da­li, sve do­bi­ja mno­go bi­tni­ji smi­sao. Vrlo li­je­pu i to­plu pri­ču o vrlo lo­šim i na­da­sve hla­dnim stva­ri­ma do­ne­kle će po­kva­ri­ti i pa­te­ti­čan, isfor­si­ran de­talj na kra­ju, ali to ne uma­nju­je či­nje­ni­cu da je ovo ne­obi­čna, ali vrlo do­bra ro­man­ti­čna dra­ma.